Ja sam stranac i volim Mariju

Ja sam stranac i volim Mariju. Marija je pisac i ne sviđaju joj se pleonazmi. Marija mi je rekla da jedino koristi reči koje su neophodne. Nosim rečnik u džepu i kada razgovaram sa Marijom koristim sve reči koje znam, neke koje tek učim, pa i mnoge reči koje ne znam ni šta znače.

Ponekad sam pozitivno iznenađen i ona me razume. Prošle nedelje se vratila kući u Novi Sad. Njena drugarica živi tamo, i ona je uštogljena i luckasta. Ona svakog dana zove Mariju da je pita da li me je poljubila. Ona ne zna da ljudi mogu da rade mnogo toga pre nego što se venčaju. Mislim da i ona voli Mariju, ali ko ne voli ovu fantastičnu ženu?

Moj frizer mi je rekao da ne možeš da znaš ništa što ti nije pred očima, ali ja sam ga gledao u ogledalu i odgovorio da je znanje moć. Malo znanjа je opasno, i ljubav je slepa i zajebana.

Ja sam zvao Mariju svakog dana u toku prošle nedelje da je pitam da li je poljubila luckastu. Da li one vole jedna drugu? Da li su kuvale zajedno? Da li je proleće u Novom Sadu lepše nego u Beogradu, u kojem živimo? Da li luckasta dobro pazi Marijine biljke, da li Marija nedostaje biljkama i zašto ostavlja Marija četkicu za zube u Novom Sadu?

Frizer je upoređivao Mariju sa svojom ženom Jelenom. Kada su oni u krevetu uveče, oni lažu jedno drugo. Ali Marija nije kao Jelena, Marija ne može da me laže. To je zbog toga što ne razumem ništa što ona kaže.